POTENCIJAL VALJEVSKIH PLANINA

0

Na valjevskim planinama nalazi se neiskorišćeni potencijal za razvoj turizma. O nekim od mogućnosti smo već pisali, a ovom prilikom ukazujemo na bogatstvo koje priroda nesebično nudi u vidu gljivarskog sveta, toliko cenjenog u svetu, a kod nas prepuštenog zaljubljenicima u prirodu i skupljanje pečuraka, uglavnom za lične potrebe.

Tim povodom razgovarali smo sa Mihailom Birčaninom, osnivačem i predsednikom Ekološkog društva „Medvednik“, koji je rešen da od ovog hobija napravi unosan posao za dobrobit šire društvene zajednice.

„Ekološko društvo Medvednik radi od 2013. godine, a zvanično je upisano u APR 2015. godine. Imamo više od 200 članova, najviše iz Valjeva, ali i širom Srbije, pa čak i iz inostranstva. Do sada smo organizovali četiri međunarodne manifestacije „Dani gljiva i lekovitog bilja“ na valjevskim planinama, po dve na Medvedniku i Divčibarama“, uvodi nas u priču Birčanin.

Putokaz za Stazu Gljiva

Valjevski kraj je izuzetno bogat gljivama, i praktično na ovom području moguće je pronaći gotovo sve vrste koje su poznate na Balkanu, a to naročito važi za delikatesne vrste za koje se u svetu uzdvajaju pozamašne sume novca. Imajući sve to u vidu, kao i činjenicu da poslednjih godina sve više ljudi iz gradova odlazi put šuma i planina u potragu za gljivama, Valjevci su u saradnji sa lokalnom samoupravom postavili dve edukativne gljivarske staze, prvu na Divčibarama 2018. godine, a drugu na Medvedniku naredne godine.

„Želja nam je bila da ljubiteljima prirode ukažemo na mogućnost da svoje šetnje učine zanimljivijim, ali i da onima koji su krenuli u lov na pečurke damo smernice koje vrste mogu pronaći, i da obrate pažnju na razlike između jestivih i otrovnih vrsta. Apelujem na sve koji krenu u ovakvu avanturu da se obavezno konsultuju sa ozbiljnim poznavaocima gljiva pre nego što se odluče da ih konzumiraju“, kazuje Mihailo Birčanin.

Birča sa đacima

Motiv za svoju delatnost pre svega nalazi u želji da se uvede red u branju gljiva, naročito da se vodi računa o očuvanju prirode i zbog toga se „Medvednik“ okrenuo edukaciji najmlađih generacija.

„Radimo sa učenicima osnovnih škola u Valjevu i okolini. Želimo da ih osposobimo da pronalaze gljive i da čuvaju prirodu. Posebno bih pomenuo saradnju sa Ekonomskom školom, tačnije sa kuvarskim smerom, jer na ovom polju postoji mogućnost za učenje bezbroj recepata za pripremu gljiva, a za to se u svetu ne pita za cenu“, govori Birčanin.

Da nisu sveznajući, Valjevci su se uverili pružanjem ruke saradnje gljivarskim društvima i savezima iz Regiona. To im je donelo nova prijateljstva, ali i saznanja koja žele da iskoriste u našim uslovima.

„Posebne veze imamo sa društvom „Boletus“ iz Umaga i grčkim Florinom, Grevenom i Krfom, čiji smo redovni gosti, kao i oni naši. Iskustva su neverovatna, a red koji smo sreli kod njih želimo da uvedemo i kod nas, iako je teško promeniti stare navike“ govori na naš portal Mihailo Birčanin.

Mihailo Birčanin Birča

Sa ciljem uvođenja reda u svetu gljivara Ekološko društvo „Medvednik“ je 2015. godine bilo jedan od inicijatora osnivanja Mikološko gljivarskog saveza Srbije, koje pored Valjevaca čini još 17 društava iz cele Srbije. Birčanin je član Izvršnog odbora saveza i predsednik Komisije za turizam i gastronomiju. Ne gubeći vreme uspostavio je saradnju sa Kulinarskom federacijom Srbije, a namera mu je da u Srbiji uvede gljivarske sertifikate, kako za poznavanje gljiva, tako i za pripremu jela od pečuraka.

„Ovo je toliko ozbiljan posao da je neophodno stvari postaviti na svoje mesto. Okupili smo vrhunske stručnjake u nauci i gastronomiji i želimo da se pod njihovim nadzorom razvija gljivarstvo u Srbiji. To su eminentni profesori naših univerziteta, a za kuvarske sertifikate u vidu imamo najbolje kuvare Regiona, pre svega Istre, mada bez lažne skromnosti ni mi nismo za potcenjivanje“ navodi Birčanin.

Sa otkrivanjem novih horizonata i otvaranjem neslućenih mogućnosti aktiviranja turističkih potencijala valjevskih planina, gljivari Ekološkog društva „Medvednik“ su došli do ideje da povežu Ibarsku magistralu sa Drinom. Za to bi poslužila ruta: Rajac, Ravna Gora, Divčibare, Taorska Vrela, Mravinjci, Debelo Brdo, Jablanik, Medvednik, Rimski Most, Ljubovija, na kojoj bi mogla da niknu i brojna eko domaćinstva, koja bi bila interesantna turistima iz zemlje i inistranstva.

Čim prilike dozvole, članovi „Medvednika“ imaju nameru da organizuju Gastro fest u kojem bi aktivno učestvovali valjevski ugostitelji, a u planu je izdavanje knjige recepata gljivarskih specijaliteta.

O ekonomskom momentu nismo mnogo pričali, a kakav je može se samo naslutiti, što od afirmacije turizma u našem kraju, što od berbe gljiva, što od pripreme vrhunskih specijaliteta.

U ovom trenutku prioritet je uvođenje reda i edukacija.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име